Фјодор Михаиловић Достојевски је у свом "Дневнику писца" разматрао
интриге које су окружиле главног стратега словенске војске из 1876.
године, генерала Михаила Григоријевића Черњајева. Њега је 1876. године у
српско-турском рату Милан Обреновић именовао за главнокомандујућег
српске војске, а руске официре добровољце за команданте крупнијих
српских јединица. Ево како је је Достојевски писао о „две Србије": "Нас Русе са Словенима не треба ништа да разједињује. Постоје две Србије: Србија горњих слојева - ватрена и неискусна, која још није живела и стварала, али већ са партијама и са интригама које понекад достижу такве размере каквих нема ни код већ политички развијених и већих нација.
Упоредо са том Србијом постоји и - Србија народна, која баш Русе сматра својим спасиоцима и браћом, а руског цара својим сунцем, она Србија која воли Русе и која им верује.
И на крају ћу рећи: неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција, јер су већина Срба ватрени патриоти. Они ће се сетити Руса који су дали живот за њихову земљу. (...) Велики руски дух ће оставити своје трагове у њиховим душама, а из руске крви која је проливена у Србији израшће и српска слава. И Срби ће се уверити да је руска помоћ била несебична и да Руси, гинући за Србију, нису имали намеру да је освајају."
Нема коментара:
Постави коментар