понедељак, 19. новембар 2012.

Прекините сарадњу са Хагом и преговоре са ЕУ и Приштином!

Због ослобађајуће пресуде Готовини и Маркачу, Покрет Двери захтева од Председника и Владе Србије: Прекид сарадње са Хагом, преговора са ЕУ и Приштином.

Ослобађајуће пресуде Готовини и Маркачу, творцима и реализаторима етничког чишћења и геноцида над српским народом у Републици Српској Крајини, тренутак су за општу мобилизацију српске политичке сцене и јавности. Покрет Двери тражи од Председника и Владе Србије:

1. да моментално прекине сваку сарадњу са Хашким трибуналом, 

2. да од Хага захтева пуштање на слободу и враћање у Србију свих Срба оптужених и осуђених пред овим лажним и антисрпским судом,

3. да све службенике Хашког трибунала у Србија сматра непожељним особама (persona non grata).

Ово је последњи тренутак да се стане на пут погубном процесу придруживања Србије Европској Унији, која је отворено стала иза геноцидне политике Независне државе Хрватске, коју - иако геноцидну творевину - прима у Унију. Ово је такође тренутак за прекид преговора са тзв. приштинским режимом у Бриселу, који ће завршити на исти овакав начин понижењем српског народа.

Ако Председник и Влада Србије не схватају ове три ствари и не направе хитне јавне политичке и дипломатске потезе у том правцу, Председник и Влада Србије постају саучесници у понижавању и уништавању српског народа, чиме ми више немамо главни проблем са Хагом и Европском Унијом, већ главни проблем свих родољубивих снага у Србији постају – Председник и Влада Србије.

Двери неће дуго чекати одговор Председника и Владе Србије по овим питањима.

Информативна службна Покрета Двери
Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

четвртак, 1. новембар 2012.

НОЋ ВЕШТИЦА ИЛИ „СВИХ СВЕТИХ“


Српске институције у служби културе смрти...

Глобална пошаст звана „Хеловин“ (Halloween) ове године тутњи Србијом горе него ураган Сенди Америком, и оставља пустош у људским душама, понајвише дечјим. У протеклих десетак година нашег „отварања“ према (западном) свету овај антипразник „славио“ се само по мрачним клубовима и понекој приватној школи страних језика, а сада и у српским институцијама.

Ове године је „Ноћ вештица“ почела дан раније. Још увек Србијом одјекују ултимативне изјаве „високих изасланица“ евроатлантске тоталитаристичке алијансе. У свом брзом лету кроз Србију, Хилари Клинтон није заборавила српску омладину. Њеној држави дубоко је стало до младих, паметних људи у Србији.[1] Идилична слика, којој недостаје само декорација, рам украшен мртвачким главама, искеженим вештицама, резбареним бундевама и којејавим наказама – нашминкана морбидност коју Америка продаје целом свету као сваку другу робу. А Србија је обилато купује. Што да не кад кућа части!

Док Општина Звездара слави „дан кад се спајају небо и земља“ маскенбалом, слаткишима и музиком која се плаћа из џепа грађана[2] у Русији се овакве појаве сузбијају. Након што је низ региона Русије, укључујући и Москву, увео забране на "празновање" сатанског празника „Хеловин“, у школама и другим васпитним установама, тој забрани се од ове године придружио и Краснодарски крај, област на југу Русије са око 10 милиона житеља[3]. Убудуће ће покушаји да се у школама и вртићима организују "прославе" ноћи вештица бити кажњавани законом.

Југословенска кинотека је припремила репертоар хорор филмова не би ли се мало овајдила на таласу фасцинације морбидностима.

Пре четири године у школски календар за север Србије без икаквог образложења уведен је „јесењи распуст“ око римокатоличког празника Свих светих који пада баш на овај дан саблазни. Незванично се може чути да се овим компензују последња два дана зимског распуста када се слави Српска Нова година? Постављамо питање јавности, коме је постребно ово удвајање унутар образовног система Србије? Да ли је педагошки и праведно издвајати „војвођанерску“ од „великосрбијанске“ деце, и куда то води? Можда ће догодине измишљена војвођанерска деца и њихови родитељи пожелети распуст да би прослављали Дан домовинске захвалности или Дан Миклоша Хортија[4]?

Ипак, на распуст деца са севера Србије неће отићи док на часовима енглеског језика не обојају неколико вештица и мртвачких глава или док не науче како да у ситне сате тумарају по улицама и узнемиравајући грађане изнуђују слаткише под претњом разбијања прозора, или гађања јајима. Последњих година пред нашим очима групе малолетника без надзора одраслих у ноћи између 31. октобра и 1. новембра лутају улицама и узнемиравају старије суграђане за које знају да живе сами или да су без заштите. Наставници се често вајкају да је „Ноћ вештица“ тема коју они упркос свему „морају да обраде“[5]. Ако је та тема заиста ушла у школске програме, дужни су да говоре истину о том антипразнику, а не да буду у служби наметања туђег, непотребног и, изнад свега, непримереног обичаја.

У покушају да обезбеде легитимност овом анти-празнику, српски етнолози копају по историји старих Келта, и обичајима у Ирској и Енглеској и углавном се не сналазе у тој мешавини паганизма, некромантије, вештичарења, сујеверја и сатанизма, као што се није снашла ни др Весна Мајсторовић у емисији "Таласање" Радио Београда 1 посвећеној једним делом и тумачењу антипразника „Хеловина“. Уважени етнолог протумачила га је као средство „суочавања са страховима“ и прилику да једну ноћ будемо „оно што нисмо“, а на крају све лепо повезала са православним Задушницама? И то све на таласима главног националног радија.

Да употпуни атмосферу, а пре свега да отупи нашу свест и савест, стигла је у Београд још једна у низу беспризорних изложби – „Разоткривање тела“. Раскомадана тела и препарирана нерођена деца у теглама изложена су „проучавању“ јавности као да се не ради о људским бићима. Организатори наглашавају да се ради о телима људи која су завештали њихови власници.[6] А ко је питао нерођену децу? Или можда посленици културе смрти сматрају да деца нису жива бића? Изложба која је забрањена у Француској, намењена је превасходно школској деци и студентима.

Нисам желела да тумачим симболику и објашњавам „порекло“ овог анти-празника јер су таквим текстовима српски медији преплављени сваке године. Али је мешање оваквих наказности у државне институције сасвим неприхвативо и то смо морали јасно и гласно да кажемо. У Америци се на тај дан, заправо, месец дана унапред, обавештавају родитељи да посебно мотре на своју децу, јер је то период кад их највише нестане (у просеку око 2000 деце дневно!)[7]

Овог дана Православна Црква прославља Св. апостола Луку и Св. Петра Цетињског тако да православни имају кога да прослављају и на кога да се угледају[8]. Свети Петар Цетињски се у своје време жестоко борио против оваквих и сличних аветиња. Уочи боја на Мартинићима, 1796. Петар Први позива Црногорце и Брђане да докажу „да у нама неугашено србско срце куца и србска крвца врије“, а пред бој на Крусима, такође 1796. тражи од својих ратника „да ударе на непријатеља нашег предрагог имена србског и наше дражајше вољности“ додајући „да се Турци и сад боје Црногораца, боје се србскијех витезова, који нијесу вични своју постојбину остављати“.[9]

ЗА ДВЕРИ:

Катарина Цар



Објавио у Нема коментара:
Пријавите се на: Постови (Atom)