САБОР ДВЕРИ У МАНАСТИРУ СОКО ГРАД

Протеклог викенда (од 23-25. 9. 2011.) у Манастиру Соко Град код Љубовије одржан је Сабор свих повереништава Покрета «Двери – за живот Србије». Радни назив овог сусрета је «ДВЕРИ И ПОЛИТИКА – СМИСАО И НАЧИН ДЕЛОВАЊА».

Био је то почетак конкретних припрема за предстојеће изборе на свим нивоима. Из неосвојиве духовне тврђаве соколске, близу две стотине породичних људи полази у кампању за свргавање Бориса Тадића. Наиме, Двери ће 1. октобра 2011. године организовати традиционалну Породичну шетњу, трећу годину за редом, овога пута под називом: ЗА живот без понижења, ЗА смену Бориса Тадића и ЗА живот Србије. За време тродневног саборовања у Манастиру Светог владике Николаја Србског све је било у знаку овог свеправославног пророка 20. века! Из свих крајева Србије сабрани, од северне до јужне Србије, испевали су тропар Светом владици Николају и отпочели заседање с благословом Божијим. У преподневним дискусијама говорили су Бошко Обрадовић, Бранимир Нешић, Владан Глишић, Данило Тврдишић и Срђан Ного, а у послеподневним Лидија Глишић и Александар Протић. 

Учесници Сабора имали су прилику да представе рад својих Повереништва и да учествују у важним дискусијама. Резултате наших договора видећете већ следећег викенда. Радни део Сабора протекао је енергично и трезвено, са великим еланом свих учесника да изнесу неопходне промене у својим локалним срединама, а Дверјани су учествовали и у Молебану за спас српског народа на Косову и Метохији, као и на литургијским сабрањима у манастиру Соко Град. У тренуцима одмора и дружења било је времена и за уметнички програм у току којег је наступио глумац Милош Станковић, првак Суботичког народног позоришта са монодрамом «Беседа о оптимизму» (из књиге «Изнад греха и смрти» Светог Николаја Жичког).

На крају саборовања, једна група Дверјана је прешла у Републику Српску где су посетили војничко гробље у Братунцу и поклонили се жртвама у Кравици. У Средњем Подрињу у току Другог светског рата убијено је 6469 Срба, а од 1992-1995. године још 3267 Срба.

УВРЕДИЛИ СУ МАТУШКУ РУСИЈУ... Шта је следеће?

Фјодор Михаиловић Достојевски је у свом "Дневнику писца" разматрао интриге које су окружиле главног стратега словенске војске из 1876. године, генерала Михаила Григоријевића Черњајева. Њега је 1876. године у српско-турском рату Милан Обреновић именовао за главнокомандујућег српске војске, а руске официре добровољце за команданте крупнијих српских јединица. Ево како је је Достојевски писао о „две Србије":

"Нас Русе са Словенима не треба ништа да разједињује. Постоје две Србије: Србија горњих слојева - ватрена и неискусна, која још није живела и стварала, али већ са партијама и са интригама које понекад достижу такве размере каквих нема ни код већ политички развијених и већих нација.

Упоредо са том Србијом постоји и - Србија народна, која баш Русе сматра својим спасиоцима и браћом, а руског цара својим сунцем, она Србија која воли Русе и која им верује.

И на крају ћу рећи: неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција, јер су већина Срба ватрени патриоти. Они ће се сетити Руса који су дали живот за њихову земљу. (...) Велики руски дух ће оставити своје трагове у њиховим душама, а из руске крви која је проливена у Србији израшће и српска слава. И Срби ће се уверити да је руска помоћ била несебична и да Руси, гинући за Србију, нису имали намеру да је освајају."

ТРИБИНА ДВЕРИ У АПАТИНУ

У организацији више повереништава "Двери" из Северне Србије, у понедељак, 12. септембра у ресторану "Дунав" у Апатину одржано је представљање предлога Новог народног договора. Апатинци и Пригревчани су предивно дочекали госте који су представили начела нове српске политике и нови политички покрет породичних људи. Представници Двери су пре трибине имали прилику да посете Пригревицу и све српске знаменитости Апатина, почевши од величанственог апатинског храма.

Скуп је отворио презвитер Александар Нишевић, који је поздравио домаћина, госте и присутне мештане подсетивши старе пријатеље на диван пример пожртвованости Апатинаца када се градио храм Светих Апостола на обалама Дунава, који нема премца у Северној Србији а и шире.

На трибини су говорили Радош Пејовић (из Зрењанина), Иван Костић (из Врбаса) и Бошко Обрадовић (из Чачка).

Пејовић је представио Апатинцима своје зрењанинско повереништво и позвао житеље села и градова са Севера Србије да пронађу оне праве а заборављене вредности из својих локалних средина. Брат Радош је за илустрацију својих уверења испричао истиниту животну причу из наше средине о двоје болесне деце, која је свим присутнима дала наду и веру да је могућ опстанак и опоравак српске породице. Ова прича ће се препричавати и зрачити својом снажном моралном поуком. Распитајте се код Апатинаца.

Костић је говорио о подцењеној и запарложеној историји Северне Србије, о нашим вековним братским везама са Руским народом који васкрсава из црвеног пепела и хита ка биолошком и духовном опоравку читавог друштва. Брат Иван је позвао на саборност и уједњавање на провереним српским принципима и вредностима које можемо да васкрснемо у свакој области живота (моба, сабор, побратимство...). 

Обрадовић је поставио питање свим присутнима да ли размишљамо о времену које долази, да ли смо обезбедили парче земље, своје изворе воде, хране и енергије, зашто је све у рукама странаца, како смо дозволили да на челу Србије имамо људе који толико лажу и не воле Србију, и запитао се каква је опозиција која је дозволила да најгора власт у новијој политичкој историји Србије доживи пун мандат, прва од повратка на вишестраначки систем 1990. године?

Сматрајући да се нада да нећемо остати последњи верници евроунијатства, као што смо били последњи верници комунизма и југословенства, Обрадовић је позвао на промену не само режима већ читавог система вредности и друштвеног система, који читав мора бити стављен у функцију породице.

Пошто је после предавања било доста интересовања и питања на разне теме, састанак се одужио на читава два сата, а сви посетиоци трибине су добили часопис и примерак књижице Новог народног договора са конкретним предлозима како се борити за живот Србије.

Закључено је да ће политика Двери са државног нивоа подржати све оно што подржава породицу, а да ћемо преиспитати и ограничити све оно у медијима, култури, образовању и привреди што је против породице. 

Апатинци и Пригревчани су позвани да формирају Повереништва у својим местима, а најављени су и други скупови "Двери" у Апатину у наредним месецима.

ПЕТИЦИЈА: НЕЋУ ГЕЈ-ПАРАДУ У МОМ ГРАДУ!

ПОТПИШИТЕ НА СЛЕДЕЋЕМ ЛИНКУ ПЕТИЦИЈУ ПРОТИВ ТАКОЗВАНЕ "ПАРАДЕ ПОНОСА"

Противим се одржавању геј-параде пошто сматрам да она није демократско право на протест, већ средство притиска на домаћу јавновност од стране локалних и глобалних тоталитарних лобија како би се разорила породица и традиционалне вредности.

Противим се одржавању геј-параде пошто сматрам да ЛГБТ активисти злоупотребљавају особe са хомосексуалним опредељењем и геј-парадом покрећу процес наметања идеологије хомосексуализма целом друштву.

Противим се одржавању геј-параде пошто сматрам да су проблеми хомосексуалаца много мањи него општа обесправљеност свих социјалних слојева у Србији, а за рачун привилеговане мањине страначких и тајкунских олигарха, као и колонијалних банака и амбасада.

Противим се одржавању геј-параде пошто сматрам да Србији и Београду није потребно изазивање нереда у време опште нестабилности у земљи и свету.

Противим се одржавању геј-параде пошто не желим да српски полицајци и грађани буду изложени сукобима и повређивању како би режим испунио жеље, услове и хирове Ангеле Меркел, Гвида Вестервелеа и других бриселско-вашингтонских политичара.