петак, 31. јануар 2014.

САВИНДАН У СОМБОРСКОМ ПОВЕРЕНИШТВУ 1840-2014



Ове године, на Савиндан, Покрет Двери је величанственом академијом прославио 15 година од свог оснивања и плодотворног рада. Сутрадан, слава Покрета Двери свечано је прослављена и у сомборском повереништву као и претходних година. Уз фотографије и видео снимке из Београда, у скромном културно-уметничком програму учествовали су наши саборци свих узраста, од најмлађих рецитатора до старијих и искуснијих, а на прославу су позвани представници западно-бачких повереништава. Током целог празничног дана, у изложбеном делу „Србског дома“ где је смештена наша канцеларија, свим заинтересованим грађанима је била на располагању за читање древна књига Светог Саве, чувено „Законоправило“, у преводу на савремени језик проф. др Миодрага Петровића. Један од повереника Двери за Сомбор, учитељ Милан Божић, истраживао је у архивама Сомбора, и пронашао заборављену песму о Светом Сави, запостављеног песника из ових крајева, Мите Поповића, записану давне 1879. године, коју је у току вечери прочитао присутнима на опште одушевљење.

У наставку програма Управа сомборског повереништва се захвалила свима онима који су у протеклих 5, односно 15 година помагали Двери на овим просторима и доделила ЗАХВАЛНИЦЕ најистакнутијим појединцима и организацијама. Само нека од имена ћемо поменути и истаћи: Предраг Дражић, мр Славомир Дедић, Ђуро Бијелић, војвода Јово Остојић, Мирко Ћелић, Здравко Грабеж, Жељко Томић, Добрица Веселиновић, др Милица Митић, Мира Павловић, Србско историјско друштво „Милош С. Милојевић“, Равногорски покрет Сомбор, Еколошко удружење града Сомбора, Клуб љубитеља језика „Аркаим“, Руско-српско друштво „Светог Александра Невског“... Свима хвала.

Треба напоменути да је Повереништво Двери Сомбор, као једно од најраније формираних повереништава на подручју Северне Србије, овом приликом прославило и петогодишњицу „феномена Двери“ на територији Општине Сомбор. Наиме, 2009. године у Сомбору у Гимназији „Вељко Петровић“ организовали смо скуп под називом „Србијо памти“, поводом десетогодишњице НАТО геноцида над српским народом који је био прекретница за даље утемељење огранка Двери у Сомбору. Свети Сава се у Сомбору и Западно-бачком округу увек свечано прослављао као највећи узор генерацијама учитеља који су прослaвили овај град. Да подсетимо, учитељ Атанасије Николић из Бачког Брестовца је утемељивач Савиндана као школске славе у Србији и целом Србству (1840. година), а читаоцима овог извештаја ће бити корисно да чују и да је слава сомборског повереништва Свети српски цар Урош Пети, чије су мошти једно време боравиле у Сомбору, у храму рођења Светог Јована Претече.

четвртак, 30. јануар 2014.

Бошко Обрадовић: Шта сам предложио Војиславу Коштуници и Војиславу Шешељу

Широј јавности није довољно познато да је Покрет Двери у више наврата у последње три године позвао на формирање заједничке опозиционе изборне листе на којој би се нашле најзначајније родољубиве политичке странке и покрети, друге патриотске организације и истакнути национални интелектуалци. Тај позив у форми инсистирања на стварању Патриотског блока и Општесрпског народног фронта посебно је био актуелан 2013. године, када је владајући режим кренуо у тоталну издају Косова и Метохије. Упркос томе што је свим српским родољубима до данас остало нејасно зашто у великом историјском тренутку одбране Косова и Метохије није дошло до формирања овог Патриотског блока, исти позив поново смо упутили и пред наступајуће ванредне републичке изборе.

У Светосавском прогласу Двери, позивајући се на лик Светог Саве Ујединитеља Срба, запитали смо се како ће српски родољуби наступити на ванредним републичким изборима који нас очекују 16. марта. Навели смо и више него снажан аргумент за неопходност сарадње:

Владајући режим СНС и СПС, у директној сарадњи са лажном опозицијом оличеном у Ђиласу, Тадићу, ЛДП-у, УРС-у, Чанку, Вуку Драшковићу и Расиму Љајићу, припрема нове изборне нерегуларности, лажи и преваре у циљу прављења апсолутне већине у будућем сазиву Скупштине Србије. Овај удружени злочиначки подухват свих политичких странака које су за улазак Србије у ЕУ по сваку националну цену направљен је са циљем будуће промене Устава Србије, дефинитивне издаје Косова и Метохије и даљег разбијања Србије у Војводини и Рашкој области.

Посебно смо истакли да је највећа одговорност у овоме тренутку на Демократској странци Србије, Српској радикалној странци и Покрету Двери. Наше три родољубиве политичке организације, без обзира на све наше међусобне разлике, а уз помоћ других патриотских организација и истакнутих националних интелектуалаца који би несумњиво подржали ову заједничку изборну листу, заједнички би постали доминантна политичка снага у Скупштини Србије и освојили преко 20% гласова. Поновили смо став Двери да је заједничка изборна листа свих родољубивих политичких опција које су за прекид преговора са ЕУ и одбрану Србије боља од појединачних наступа на изборима, јер треба сабрати и сачувати сваки патриотски глас. На овај начин постали бисмо непремостива препрека у будућем сазиву Скупштине Србије за промену Устава и даље морално, економско, социјално и свеукупно државно урушавање Србије.

Све ово је мало познато широј јавности. Оно што је, међутим, апсолутно непознато јесте да смо у међувремену све учинили да се у директним разговорима са политичким врхом ДСС и СРС заиста и дође до договора у општем националном интересу. Лично сам неколико пута разговарао са председником ДСС Војиславом Коштуницом и преко више канала слао поруку председнику СРС Војиславу Шешељу.

Суштина предлога Двери у разговорима са ДСС била је хитно формирање патриотске Владе у сенци, на чијем челу би био Војислав Коштуница, док би његов заменик био неко из Двери. Влада би заседала једном седмично, имала обавезу да свакодневно реагује на актуелне потезе Владе Србије и предлаже алтернативне мере. Владу би чинили најбољи кадрови из обе политичке организације, као и независни и надстраначки стручњаци. Председнику ДСС речено је да понуда за улазак у Владу у сенци и овај заједнички предизборни блок обавезно треба да буде послата и СРС, као и другим патриотским организацијама и истакнутим националним интелектуалцима.

Паралелно, преко блиских сарадника Војислава Шешеља инсистирали смо на сарадњи свих родољубивих опција на политичкој сцени Србије.

За ову иницијативу стварања Патриотског блока добили смо подршку великог броја општинских и градских одбора ДСС и СРС широм Србије, али не и врхова ове две странке. Право питање гласи – зашто је то тако? Зашто су Војислав Коштуница и Војислав Шешељ одбили да се заједнички супротставимо владајућем издајничком режиму и има ли ишта логичније и делотворније од тога у овом тренутку?


Сматрали смо својом дужношћу да у времену уништавања српске државе учинимо све што је до нас на сарадњи свих српских родољуба, занемарујући често личне политичке интересе, па чак и самостални развој сопственог Покрета. Након свега, а посебно после великог броја питања која су нам стигла са многих страна зашто нема Патриотског блока, сматрамо својом обавезом да јавност Србије и све српске родољубе са овим и упознамо.

У име Старешинства Покрета Двери,
Бошко Обрадовић