ОДШКРИНУТЕ ДВЕРИ СТАНИШИЋА

Представници Покрета Двери - за живот Србије одржали су промоцију у среду 22. фебруара у Дому културе у Станишићу.

Промоцији је претходила акција лепљења плаката, најава догађаја у непосредном контакту са мештанима као и дељење летака и позивница на штанду.

Задовољни смо одзивом мештана јер и поред кратке кампање за најаву трибине, нашем позиву се одазвао солидан број људи. Посебно се радујемо јер су скоро половину присутних чинили млађи људи спремни да се покрену за живот Србије.

Можемо слободно да кажемо да су Двери Станишића одшкринуте! Склопљен је нови народни договор са мештанима и наш следећи сусрет биће сигурно још плодотворнији.

Предавачи су се потрудили да спонтаним приступом створе такву радну атмосферу у којој ће сви пожелети да се покрену и учине нешто корисно за живот свога села и за опстанак наших породица и читавог српског народа. Том приликом представљена је кривуља нестајања становништва у Станишићу али свима је дата нада и вера да је ипак могуће учинити оно неопходно чудо да бисмо као народ опстали. Наш први заједнички корак биће уништавање Уједињених монопола Србије, састављених од западних амбасада, зеленашких страних банака, домаћих вазалних и страних тајкуна, режимских и назовиопозиционих политичких партија и њихових мрачних медија. Сви они заједно чине спрегу монопола коју смо препознали и прогласили њихову пропаст. Присутни сељани су заиста могли да осете колико је данас часним и паметним људима неморално и неиздрживо да стоје по страни.

Позвали смо и тада, позивамо и овим путем све Станишићане да се покрену, да нам се што пре придруже, да окупе своју породицу, рођаке, комшије, пријатеље, да дођу у Канцеларију Двери у Сомбору и да учинимо заједничким снагама нешто добро за живот и спас Станишића, свих сомборских села, нашег Сомбора и читаве Србије.

* * *

Станишић је подигнут на излазу једне долине са више лесне и пешчане заравни. Та долина је стари ток реке Плазовића на јужном делу простране Панонске низије. Северно од Станишића налази се мађарска граница, на истоку је Телечка лесна зараван, на југу је атар Светозар Милетића и Сомбора, а јужно, на удаљености од 18 км тече река Дунав. Ово место се спомиње још у 14. веку.

Некада је ово место са својих 8000-9000 становника било општина којој су припадала села: Риђица, Гаково, Крушевље и Растина. А данас Станишић има 3900 становника! То је био главни разлог зашто смо по хитном поступку посетили ово село. Људождерна власт у Сомбору је за ових 9 година појела скоро 12000 становника. Од последњег пописа у Станишићу је, захваљујући режиму, нестало око 1070 људи! Али нисмо браћо имали ниједан рат, санкције, нисмо имали кугу, нисмо имали елементарне непогоде!

На званичном сајту града Сомбора, који се изгледа ажурира у складу са окупаторском политиком према српским селима, пише да је "у школској 2004/2005. години Основну школу "Иван Горан Ковачић" похађао 381 ученик". Можете ли претпоставити како данас 2012. године ствари стоје, или треба да чекамо следећих 7 година да то објаве на службеном сајту. Вести касне само 7 година, а појели су нам најмање 10 година живота.

Људи у селу се баве претежно пољопривредом, на индивидуалним газдинствима, као и производњом и прерадом млека и производњом поврћа. На неажурираном сајту града Сомбора пише да Станишић има: "неколико пољопривредних задруга, две млекаре, млин, циглану, фабрику обуће "Солид", пошту, месну заједницу, матичарску службу, библиотеку, основну школу, забавиште, обданиште, амбуланту, Дом културе и станицу милиције, кафиће и продавнице. Веома активни су чланови Удружења пензионера, жене, еколошка секција, КУД "Доситеј"..." Шта је од свега тога тачно, и како те установе и удружења заиста функционишу нисмо могли сазнати одједном, па смо обећали мештанима да ћемо доћи ускоро у контролу да извршимо детаљну анализу села. Оно што сигурно знамо, и што смо чули из прве руке, је да је Пољопривредна задруга уништена а то је била једна од жила куцавица у селу.

Морамо се заиста захвалити појединим члановима Савета Месне заједнице Станишић који су нас изузетно топло и гостољубиво примили и саслушали наше аргументе.

Надамо се да ће од овог Ђурђевдана па до сеоске славе Преображења, Станишић започети свој прави духовни и морални преображај у циљу опстанка народа.

СВЕЧАНО ОТВОРЕНА КАНЦЕЛАРИЈА ДВЕРИ У СОМБОРУ

У недељу 29. јануара 2012. године у 18 часова, на празник поклоњења Чесним веригама Светог Апостола Петра, на Венцу Војводе Радомира Путника 14А,

свечано је отворена и освештана нова канцеларија Повереништва Двери у Сомбору!

ПРОГРАМ:

1. Чин освештања канцеларије - презвитер Бранислав Шијачић

2. Проглашење славе сомборског Повереништва - Светог Уроша Петог, цара србског

3. Слово о саборности - саборац Огњен Калинић

4. Химна за живот Србије

5. Здравица и коктел уз музику

Присутнима су се обратили и представници сомборских удружења грађана који ће у будуће користити наш нови простор као своје седиште. То су пре свега Друштво српско-руског пријатељства и Еколошко удружење грађана Сомбор.

Захваљујемо и госту из Црне Горе господину Радоњи Божовићу, историчару из Бара који је наздравио за срећан и плодотворан рад нашег Поверништва и Покрета за живот Србије.

Посебно захваљујемо тамбурашима нашег саборца Бранка Поповића који су предивном народном музиком одржали наше добро расположење.

Захваљујемо се свима вама који сте нам се придружили и увеличали славље!